|
SLOVENAČKI SALUREŠTI
priredio Miki Bogdanović
Krateri ili kako ih domaći zovu
"sifoni". Karakteristično dno jezera Cerknica |
Jezero Cerknica je, može se slobodno reći,
pravi fenomen prirode kako u Sloveniji, tako i u Svetu. Naime
radi se o jednoj čudnoj pojavi gde jezero u toku sušnog perioda
u godini skoro da presuši. Posle kišovitog prolećnog dela
godine, kada se jezero napuni i čak prelije iz svog korita,
njegova površina iznosi odprilike 200ha i tada je skoro nemoguće
pecati jer je pristup jezeru i mestima za pecanje nemoguć.
Nakon toga nastupa sušni deo sa visokim temperaturama. Tada
krateri na dnu jezera, ili kako ih ovde zovu “sifoni”, počinju
da “rade” i jednostavno gutaju vodu i ribu. U vreme naglog
pada vodostaja jezera na scenu stupaju lokalni ribolovci iz
udruženja kome jezero pripada i počinju akciju spasavanja
ribe, tako što je iz skoro presušenih kratera vraćaju u dublji
deo jezera.
Ribolovci iz lokalnih udruženja
spasavaju ribu u skoro presušenim "sifonima"
|
Jezero se u najtoplijem delu godine smanji
za više od 60% svoje površine, i za divno čudo, ono malo vode
što preostane, dovoljno je da sva riba (a pogotovu veliki
premerci šarana, amura, linjaka i soma) preživi i dočeka novo
“punjenje”. Inače je jezero za svoju veličinu i variranje
iste, veoma bogato ciprinidnim vrstama ribe, a ima i dosta
bele ribe. Jezero je za šaranski ribolov otvoreno od 1jula
pa sve do kraja decembra. Dozvoljen je ribolov samo na jedan
štap i samo danju. Mi šarandžije se nadamo skoroj izmeni zakona
o sportskom ribolovu i dozvoli pecanja na tri štapa, kao što
to mogu kolege u skoro svim ostalim zemljama gde se ovaj hobi
masovno upražnjava. Koda nas u Sloveniji je modearan šaranski
ribolov u pravoj expanziji i to od početka delovanja Tome
Popovića sa njegovim edukativnim radom u medijima, tako i
kroz njegova gostovanja na našim sajmovima lova i ribolova.
Od tih prvih dana i pojavljivanja njegovih prvih tekstova
kod nas sam i ja sa još nekolicinom kolega (Aljoša, Robi,
Tomaž, Zema...) poceo da se intenzivno interesujem za ovaj
način ribolova. Do tada smo uglavnom mušičarili ili pecali
skobalja i mrenu.
Pecam na svim vodama Slovenije za koje znam da obiluju šaranima,
ali mi je nekako baš Cerkniško jezero najdraže. Ono je i jedno
od nejnepogodnijih, jer na samom jezeru nema ni jednog drveta
ili ma kakve vegetacije da bi se covek sakrio od Sunca koje
leti neumoljivo prži. Po tome i liči na Salurešti. Čak je
i najbliža kafana udaljena nekih 10km, ali je osoblje na svu
sreću jako uslužno i ljubazno, pa nam na poziv donesu hladno
pivo i po koju pizzu. Ovog leta sam se baš "oštrio"
za Cerkniško, jer sam do sada na njemu imao solidne rezultate,
ali sam isto tako znao da to nije maksimum tog jezera. Još
nekoliko većih šarana je bio moj krajnji cilj na ovom jezeru.
Problem je bio samo odrediti pravo vreme i baš tada dobiti
željeni odmor. Ja inače radim u jednoj od najopremljenijih
prodavnica ribolovačke opreme u Ljubljani i baš u vreme kada
riba radi, mi imamo najviše posla i o dužem pecanju nema govora!
Medjutim, šef je ovoga puta razumeo moju želju za odmorom
od dva dana. Pošto sam na početku godine od Tome dobio mikseve,
arome i ostale "špecie" iz njegovog “TK The Baits
Of Glory” programma, rešio sam da to testiram i na ovoj vodi.
U početku sezone sam već imao na drugim vodama dosta lepih
šarana sa gotovim boilima iz ovog programma (Anis, Octo Crab).
Pošto je Aljoša već predhodnih dana pecao sa boilima pravljenim
od sastojaka iz Tominog programma, moj prijatelj Aca je nastavio
kampanju hranjenja još tri dana, do našeg dolaska. Aljoša
je u svojoj akciji imao više lepih amura i nešto manjih šarana.
Aroma boila kojima je pecao je bila White Chocolate sa miksom
Yellow Blend, a mi smo se odlučili za miks Dream Catcher u
istoj aromi (White Chocolate).
Aljoša sa lepim veleljuskavim
šaranom u doba "punog jezera" |
Došli smo na jezero u toku ranog prepodneva,
a već je bila jako velika vrućina. Požurili smo sa raspakivanjem
i jedva dočekali da sve montaže budu u vodi i otvorimo hladno
pivce. Ai sok za mog sina Davida, koji je već izvesno vreme
moj partner u ribolovu. Raspakivanje i zabacivanje štapova
nije trajalo dugo, jer kao što rekoh u Sloveniji je dozvoljeno
pecanje samo na jedan štap, tako da sam ja zabacio moj i štap
moga sina. Montaže na kojima smo pecali su bile Anti Tangle
i Securiti Bolt Rig. Predvez material je bio Rod Hutcinson-ov
The Edge 2000 od 20lb i udica Rod Hutchinson Vice Rig Hook
br. 4. Naravno sve to na štapu Rod Hutchinson Dream Maker,
jer je firma u kojoj radim (Mile Royal), pored TK The Baits
of Glory i Carp Sounder-a, zastupnik i firme Rod Hutchinson
za Sloveniju.
Jutarnji pejzaž Cerkniškog jezera
|
Na pecanje su sa nama krenuli i kolege
Aca i Branko. I kad je sve bilo na svom mestu i hladno pivo
u ruci, čekanje je moglo da otpočne.
Prvo oglašavanje Carp Soundera je bilo već posle nepuna dva
sata i to baš moj. Posle kraće borbe šaran je bio u meredovu.
Preneo sam ga pažljivo do šaranskog dušeka, gde sam mu First
Aid-om zalečio ranicu od udice, izmerio, fotografisao i zatim
vratio u vodu. Brzo sam namontirao novi boili i zabacio ga
na isto mesto gde je ležao i predhodni. Počelo je veoma dobro,
sa šaranom od 11,5kg, obzirom da je velika vrućina i da je
već podne. Naravno ovo se mora proslaviti i iz vikend frižidera
izlaze još tri hladna piva i sok. Nismo ni čestito otpili,
kada se ponovo oglasio moj Carp Sounder, sto u prvom trenutku
nisam mogao da poverujem i mislio sam da je neka neslana šala
mojih kolega ili neki drugi kolega zabacuje preko moje montaže.
Ali o šali ni govora, a indikator pišti li pišti. Pribrao
sam se, odložio pivo i dao solidnu kontru (od naboja adrenalina)
i osetio snažnog protivnika na drugoj strani. I u toku drila
se videlo da je ovo veći saran od predhodnog, jer je borba
trajala dosta duze. Ipak je i ovaj "fajter" savladan,
a vaga pokazuje 18kg. Juuhhuu, moj lični rekord sa ovog jezera
je oboren! Sve to za nepuna četiri sata pecanja! Izgleda da
smo pogodili dan.
Nastavili smo sa nazdravljanjem, ali ne zadugo jer se sada
oglašava Acin Carp Sounder i on izvlači šarana od 8kg. Nepunih
pola sata kasnije Branko vadi jednog od 7kg. Njihova se serija
nastavlja još narednih dva i po sata, gde oni vade još par
komada do 9kg. Nije potrebno da posebno naglašavam da se svi
šarani posle dezinfekcije ranice, vaganja i fotografisanja,
brižljivo vraćaju u vodu. To se podrazumeva. Ova serija udaraca
se jedino nije dopali mom sinu, jer je mislio da mu je tata
zabacio negde u "džungli" i da tu neće biti ribe.
Izvadio sam njegovu montažu i umesto boila od 18mm, namamčio
je malo zastruganom boilom od 28mm iz TK serije gotovih boila.
Sada sam je zabacio malo dalje i bliže mom spotu. Posle samo
dvadesetak minuta i David ima priliku da se dokaže. Posle
dobre kontre i brzog nameštanja kočnice na mašinici, borba
pocinje. Za svojih 11godina je sve majstorski uradio i na
našem dušeku se našao prelepi šaran od 9kg.
David je bio uspešan i savladao
ovog snagatora iz Cerkniškog jezera |
Upornost se isplatila, a njemu se raspoloženje
bitno popravilo. Još jednom je mogao da uživa pred objektivom
foto-aparata, a još više kada je vraćao šarana u vodu. Posto
“kugla” od 28mm nije bila oštećena i još dosta “friska”, ponovo
sam je zabacio na isto mesto. Bilo je već dosta kasno i rešili
smo da nešto prezalogajimo. Ali ni tu nismo imali mogućnosti
da odradimo sve od jednom. Ponovo je Davidov indiklator počeo
da peva omiljenu melodiju svih šarandžija Sveta. Pa zar baš
sada dok jedemo? Ali to je najčešće tako. Ostavljam sve i
krećem da pomognem sinu, koji se već bori sa dosta snažnom
ribom. Ova borba je potrajala malo duže od prednodne, što
je kasnije i vaga konstatovala - radilo se o nešto većem šaranu.
Bio je težak 11,5kg. Super, sada je i David popravio svoj
lični rekord za pola kilograma. Oduševljenju i zadovoljstvu
nigde kraja. Zaboravili smo i na jelo i na piće posle ovoliko
lepih šarana. Oko 19:30h sledi potez na Brankovom štapu i
on vadi šarana od 10kg. I pred sam završetak ribolova, Davidov
indikator ponovo zove u pomoć. David sada već kao iskusni
šarandžija radi sve sam, pa je čak počeo da forsira ribu mnogo
jače nego je to radio do sada. Opomenuo sam ga par puta u
toku drila, ali on je terao svoje. Ribu je u pravom žaru doveo
pred obalu gde sam ja čekao meredovom, ali je tu napravio
još par grešaka i preforsirao najlon koji nije izdržao. Šaran
je bez fotografisanja tik ispred meredova otišao u dubine
Cerkniškog jezera.
Miki sa jednim od najvećih šarana
iz jezera |
Pošto smo ga svi par puta videli na površini,
zajednička procena je bila da je bio oko 15kg. Polako se spustala
noć i za taj dan smo završili. Još naredna dva dana pecanja
nisu mogla da daju takve rezultate kao predhodni, ali smo
ipak svi bili prezadovoljni, jer “zvezdani trenutci” se ne
doživljavaju svaki dan. Prezadovoljni smo otišli kući sa obećanjem
da ćemo opet doi i to još u ovoj godini. Sledeća planirana
akcija je bila Bledsko jezero i posle nje ću se javiti sa
opširnijim izveštajem.
- Pozdravljava vas i želi vam takodje velike šarane,
- Miki Bogdanović.
|
|
TOMINIK
TRADE 
