|
PECANJE SKOBALJA BOLONJEZOM I ŠTEKOM
NA RECI
priredio Edin Resić
Pecanje bele ribe na plovak je verovatno
način na koji smo svi mi počeli bavljenjem ovim prelepim hobijem.
Kao i u svim sverama ribolova i tehnika pecanja na plovak
se usavršavala i danas se od običnog komadića drveta ili plute
izrodila čitava nauka o načinu pecanja, montažama, prezentaciji,
primamama, itd. U sledećim redovima ću pokušati da vam predstavim
pecanje skobalja bolognesom na tekućoj vodi i ujedno da napišem
par riječi o primami. Razgovarajući sa Tomom (kome je skobalj,
uz šarana najdraža riba), doneo sam odluku da ga posetim i
da ujedno isprobamo par novih plovaka iz njegovog novog «System
of Glory» programa. Pošto u neposrednoj blizini protiče reka
Nekar, iskoristili smo priliku da isprobamo plovke koji su
pogodni za pecanje u brzoj tekućoj vodi i bolognes stapovima.
    
klikni za uvećanje
Primama i priprema
Da bi nam plovak signalizirao trzaj, trebale
su nam i ribe na mjestu. Znači da i primama i način primamljivanja
igraju veliku ulogu da li ćete imati uspjeha ili ne. Ne poznavajući
ovaj dio vode, odlučio sam se za provjerenu primamu koja je
do sada na svim tekućim vodama davala odlične rezultate. Koristio
sam mješavinu «Plus 4000» i «Comet», hranu koju su nemački
top ribolovci razvili za firmu Angelsport Ofenloch i to u
odnosu 1:1. U to smo još dodali praškastu aromu vanile i nešto
malo Intense Sweetener (zasladjivaća) iz «TK Baits of glory»
programa. Toma je koristio isto samo što je on na kilogram
ove mješavine dodao još pola kilograma (teške) primame Gice
Radovića, kojom je u hladnijem periodu imao veoma dobre rezultate
u lovu skobalja. Za odabrano mjesto i način ribolova je bilo
jako važno da primama ima konsistenciju koja će odgovarati
uslovima pecanja. To znači da jednim stiskom dobijemo kugle
koje će da potonu do dna bez raspadanja u srednjem sloju vode.
Primama ipak nesmije biti kao guma, već mora biti rastresita
i da se na dnu raspada u manje partikle koji će primamiti
ribu, a da je pri tome ne prezasiti. Ne kaže se uzalud primama,
a ne ishrana! Od veoma velike važnosti je i način mješanja
primame! Poželjno je da se u toku pripreme, primama više puta
kvasi, a ne odjednom. Znači da primamu nakvasite, dobro izmješate
da sva bude vlažna i ostavite da stoji 10-ak minuta, kako
bi svi praškasti sastojci i brašna dobro upili vodu. Taj postupak
ponovite još 2-3 puta. Primama ne sme biti suva, jer tada
dolazi do raspadanja pri samom udaru kugle o površinu vode
i suvi sastojci i brašna ne ostaju na dnu već teže ka površini
vode i samim tim odvlače ribu sa željenog mjesta. Isto tako
ne smijemo dodati previše vode jer se može desiti da primama
bude toliko vlažna i lepljiva da se u vodi veoma teško raspadai
pa je tako i njena primamna moc smanjena.
Povećanje i ubrzanje atraktivnosti primame
   
Da bi smo ubrzali raspadanje primame na
samom dnu i ujedno naše hranjeno mesto napravili još atraktivnijim,
u primamu smo dodali crviće. Do pada lopte od primame na dno,
crvići su bili utisnuti u samu unutrašnjost lopte, a zatim
svojim brzim pokretima kranuli ka spoljašnosti, što je intenziviralo
raspadanje primame i povećalo atraktivnost samog spota.
Ispitivanje samog spota
    
Još pre samog dolaska na vodu smo znali
da ćemo pecati u dosta brzoj vodi ispod brane-prevodnice na
čijoj se jednoj strani nalazi mala hidrocentrala za proizvodnju
električne energije, koja se mahom koristi za sopstvene potrebe.
Trebalo je ispitati dno i po mogućstvu pronaći takozvani «kanal»
kojim se skobalj krece. Pronašli smo ono sto smo tražili,
a pošto sam ja imao i svoj štek štap, odlučio sam se da pecam
u drugom kanalu na udaljenosti 10 metara od obale gde je voda
bila nešto sporija. Toma je pecao u priobalnom kanalu sa dosta
jakom vodenom strujom. I tu su donešene dve odluke o načinu
prihranjivanja. Naime, Toma se odlučio za veće i malo tvrdje
kugle u koje je ubacivao po jedan kamen (po ugledu na niški
način pecanja bombama od hleba) da bi bile teže i ujedno je
želeo da svu primamu skoncentriše na jedno mesto. Ja sam se
odlučio za više manjih "kuglica", bez kamena, ali sam prihranjivao
više uzvodno i ujedno sam težio da napravim duži trag. Tako
bih mogao da mamac pustam u dužoj «vožnji» i ujedno time stvarao
više sansi za "udarac".
Pribor i montaze
     
Za mogućnost perfektnog vodjenja montaže
i neprekidnog kontakta sa istom, koristili smo bolognes štapove
dužine 6 i 7 metara. Ja sam kao sto rekoh u pocetku, pecao
na štek od 12 metara. Montaže su izgledale ovako: Glavni monofilni
najlon 0,14, i 0,18mm, plovci TK System of Glory za belu ribu
i tekuću vodu od 3 grama nosivosti, glavno olovo klizeće u
obliku suze i sa plastičnim bužirom kroz sredinu od 2,5 grama,
4 olova sačme i to 2x0,2 grama i 2x0,08 grama, monofilni predvez
0,10 i 0,12mm, dužine 20 do 35cm, udica veličine 12,14 i 16.
Prilikom montiranja plovka na glavni najlon, treba obratiti
pažnju da na donjoj anteni, na kojoj se plovak fiksira, budu
tri gumena bužira i da jedan bude navučen do samog tela plovka,
drugi u sredini i treći na samom početku, koji će prelaziti
preko vrška antene. Time se sprečava neželjeno pomeranje plovka
i mršenje montaže prilikom zabačaja. Takodje treba obratiti
pažnju da najlon ide jednom stranom plovka, a nikako da bude
obmotan više puta oko samog tela plovka ili donje antene,
što bi dovelo do oštećenja najlona. Glavno olovo (suza-2,5gr.)
postavljam na 30cm od petlje na koju dolazi predvez, a zaustavljam
ga prvom sačmom od 0.2gr. Ostale 3 sačme rasporedjujem na
po 10cm odstojanja i to: na 10cm ispod prve sačme koja drži
glavno olovo ide druga sačma od 0,2gr, a na kraju uz samu
petlju dolaze najmanja olova od 0,08gr u razmaku od po 10cm.
Zbog neravnina na dnu, dubinu smo naštelovali tako da nam
predvez uvek lagano struže po dnu, šta više, da na pojedinim
mestima i zadnja sačma dodiruje dno i samim tim na trenutak
uspori montažu , što najčešće i donese "udarac".
Mamci i tehnika pecanja
Kao mamac smo koristili crviće i to po
2-3 komada na udici zavisno od veličine udice i načina kako
skobalj uzima. Zabacivali smo uzvodno i pustali montažu tačno
iznad nahranjenog mesta i ujedno obraćali pažnju da najlon
izmedju plovka i vrha štapa bude uvek zategnut, tako da i
na najmanji trzaj možemo brzo reagovati i kontrirati. Skobalj
uzima brzo i iznenadno, a često i teško primetno. Pozicija
držanja bolognes štapa bi trebalo da odgovara otprilike poziciji
kazaljke na satu koja pokazuje 2 sata, jer smo tako u mogućnosti
da u svakom momentu brzo reagujemo. Povremeno smo zadržavali
plovak da zastane na kratko tako da strujanje vode ponese
olovo i mamac ka naprijed. Nakon ponovnog pustanja, plovak
teži da stigne ostatak montaže i samim tim mamac zastane na
kratko, što je dovoljno da ga riba ponovo uzme. Mnogi bi sada
rekli da je ova montaža malo čudna, ali iz mog iskustva znam
da se do sada bezbroj puta pokazala kao uspešna, kao što se
i iz priloženih slika moze zaključiti.
  
Ovakvom taktikom i vrstom primame smo uspeli
da na mesto primamimo kapitalne primerke skobalja i krupnje
bodorke i platike. Osim pecanja bolonjezom postoji još puno
drugih načina pecanja na plovak, kao što su pecanje meč štapom
(match fishing) fiksnim plovkom, vaglerom, kristal-vaglerom
za srednji sloj vode, pecanje štekom od 10-14,5m sa gumi-ekspanderima
i još puno toga. Potrudiću se da vam u narednim izvještajima
na stranicama ovoga sajta i ovaj dio ribolova približim i
pomognem, koliko je u mojoj ili našoj moci, na putu ka potpunom
uživanju u ribolovu.
Do tada, puno uspeha želi vam
Edin Resić.
|
|
TOMINIK
TRADE 
