Toma Karp Home Page

t Toma Karp Home Page

TOMINIK TRADE

E-mail :: Kontakt :: Knjiga gostiju

PRVO PA DEBELO! (Tekst objavljen u ribolovačkom dvonedeljniku RIBOLOV br. 186)

- Zima, zima, e pa štaje, hajd’ na vodu pa neka je! Da, to pevaju braća ribolovci koju su više orientisani na lov na grabljivice, koje se u zimskom periodu izuzetno dobro hrane. Time su i izlasci na vodu kolega sa varaličarskim štapovima u rukama i torbama punih gumica i balze, sasvim normalna stvar. Njima se čak ni prolaznici-laici nešto ne čude (pod uslovom da ne zabacuju po zaleđenoj povrsini vode), ma po kakvoj hladnoci besomučno zabacivali i varalicama precizno „češljali“ svaki kubni metar vode. A u to neko zimsko vreme je i Sveti Nikola, Božić, pa Nova Godina, pa opet Božić, pa opet NG, ima se vremena a treba i ribe na trpezi. Ali videti po ciči zimi postavljen šator pored vode koji je tu već dan-dva pa možda i duže…eee to malo kao da nije baš normalno.

-Predivno decembarsko jutro na reci Neckar.

Sećam se „jedne noci u decembru“ (ma ne pesme) provedene na reci Neckar. Skoriji primer. Marian i ja spontano odlučismo da za završnicu 2007. godine odpecamo jednu noć, a bilo je tu i starih rezervi kuvanog vina, tkzv. Snowboarder-a koje je trebalo svesti na minimum (lane zime i da nije bilo).
I beše hladno, hladno, hladno…pingvini piju čaj i igraju užičko. Neckarom na momente plove sante leda. A ja u svom šatorčetu sa Marianom pijem–gustiram kuvano vino i vruću super pizzu iz pizzerije na par metara od našeg spota (kad kažem šator mislim na takozvani BROLLY, kišobran koji ima mougućnost transformacije u mini-šator za jednu osobu). I tako praveći retrospektivu godine na izmaku, tražili smo uzroke za neke „promašaje“, ponosili se uspesima, a i pravili planove za narednu godinu. Odjednom, tihu priču prekide neko lupkanje po šatoru i spolja se začuo kao glas neke starice. Otvorismo vrata šatora i uz svetlo čeone lampe vedesmo da se stvarno radi o starici u poodmaklim godinama. Prolazila je tuda u šetnji sa svojim suprugom i kuca-macom (neko malo, čupavo, četvoronožno, nedefinisano…) i videla naša 2 brolly-ja iz kojih je dopirao neki nerazumljiv govor. Ne gledajući šta je pored šatora, pomislila je, kaže, da su to neki novi beskućnici koji su se eto tu skrasili da provedu neko vreme. Pitala nas je dali smo zdravi, dali nam je potrebno lekova, odece i hrane… Objasnili smo krhkoj starici da smo sasvim ok, da nam ništa od toga ne treba i da smo ribolovci koji žele da u miru provedu noć na vodi. Aaaa, daa, daa, da, ribolovci, da, zna ona sta je to, a i sada se jede riba u ovo doba godine, pa nam i požele puno sreće i dobar ulov, da makar božićna trpeza bude puna ribe.

-Dva fanatika uživaju na vodi u uslovima, koji su za neke "normalne" ribolovce extremno nepovoljni i rađe sede kući i igraju šah.

Hehe, i sve da smo hteli da nešto upecamo za trpezu, pri temperaturi vode od 1,8°C nam to nebi uspelo. Ispirajući kantu u kojoj sam za prihranu pripremio malo primame za belu ribu (k’o velim možda pomerim koju deveriku ili klena ka našim mamcima, čisto da razbiju monotoniju) pod svetlom lampe ugledam u samom priobalju malog grgeča. Čak se ni on nije kretao, pa i nakon dodira prstom pomerio bi se samo santimetar dva i ponovo stao. I njemu je bilo hladno, a kako li je bilo mojim dragim ciprosima. Garant im nije bilo do hrane, pa makar to bila i u polutečnom stanju.
Negde pred zoru je počeo da pada pravi prah od snega (bilo je -10°C), tako da smo ujutro imali predivan pejzaž. Noć je protekla kao što smo i očekivali bez ikakvih "uzrujavanja".
E pa prođe i ta 2007 kakva takva, a sledeća ova 2008 bi trebala da bude bolja. Po dolasku iz Srbije, gde sam proveo božićne praznike, odmah sam stupio u kontakt sa Marianom kako bih saznao stanje na Neckru. Ujedno sam koristio i informacije o vodostaju i temperaturi vode koje svakih sat mogu da čitam na internet stranici službe za vodoprivredu i rečni saobraćaj. Od 2005 na „našem„ delu Neckra nema više uliva tople vode, jer je do tada najstarija atomska centrala u Nemačkoj prestala sa radom, tako da smo izgubili jedan i jedini siguran zimski spot. Sada smo „osuđeni“ na više rada i dobijanje informacija na drugi način. Početkom januara je vodostaj bio povišen, ali i temperatura je bila u porastu.

Tabela za očitavanje temperature vode, ph vrednosti i zasićenosti vode kiseonikom. Veoma vredne informacije.

Tabele na grafikonu za temperaturu i vodostaj postaju iz dana u dan sve bolje i bolje, baš kao i spoljašnja temperatura. Već kod nepunih 5°C temperature vode, Marian i ja počinjemo sa pripremama svojih zimskih mesta. Marian se odlučuje za mesto koje je dve deonice nizvodno od mog i prihranjuje ga svaki drugi dan boilima Oriental RR i to sa po 1kg 20mm i 1kg 10mm. Ja se odlučujem za provereno zimsko mesto iznad prevodnice, ali sam predhodno morao da ga (kao i svake godine pred pecanje) „opipam“ i nađem kosinu koja je jako bitna. Sva ostala filozofija ovde ne pije vodu ako se mamci ne postave na pravo mesto. Ja sam u prihranjivanju mesta koristio malo slobodniju varijantu „take what you want“, koju sam inače forsirao i prošle godine. Na samom početku kampanje prihrane, koristio sam samo 10milimetarske boile, ali u sve 4 arome iz programa TK Baits of Glory i to sa svakodnevnom prihranom. Neka šaran sam izabere sta će za predjelo, glavno jelo, a sta kao poslasticu. A dao sam im mogućnost da si zamotaju po jednu posle dobre klope, jer sam prihranjivao prva tri dana još i po 3kg prokuvane (proklijale) konoplje. To je iziskivalo upotrebu čamca, ali na taj način je primama preciznije postavljena na šaransku trpezu.

- Mešano meso za šarane, da nam budu zdravi, veseli i debeli.

Svakim stepenom C kojeg je voda dobijala, rasla je i kolicina boila u primami, ali i želja da se što pre izađe na vodu. Ja sam u toku nedelje bio sprečen zbog posla, a vikendi su bili rezervisani za muzičke obaveze. Voda je već dostigla 7,6°C i Marian je subotnju noć iskoristio za prvi izlazak na vodu, a ja sam morao da sviram na nekoj karnevalskoj zabavi (a u mislima Neckar). Mesto je pred samo zabacivanje štapova preparirao sa od prilike 1kg mini Oriental RR boila, a na samoj udici je imao Sneška Belića (jedan tonući i a iznad njega plivajući), koje je predhodno uvaljao u Oriental Booster Power Dip (praškasta umakaljka).
Pošto je svirka bila burna i duga, bio sam već zakovan za krevetm, tako da sam njegovu sms poruku jedva čuo. Pisalo je: „prvi šaki u 2008 je moj“. Naravno tu se odmah umor zaboravlja, odmah pod tuš, na brzaka navlačim nesto na sebe, digi-aparat pod mišku, sedam u kola i u letu prelazim 20tak kilometara i dolazim na zakazani foto termin. Čestitke, sa moje strane i strane Nedeljka Topića, našeg somdžije koji je i naš rezervni fotograf. Prelepi „špiglov“ je bio kruna otvaranja sezone 2008.

-Pravi početak sezone 2008, a za mene tažak domaći zadatak.

Posle kratke priče o protekloj noći i samom ulovu, vraćam se kući napumpan motivacijom za izlazak na vodu. Vratio sam se u krevet ali samo za ktratko, jer je adrenalin počeo da radi. Zadao mi je lep domaći zatak, zar ne? Posle ručka odlazim na vodu, tačnije do svog mesta. Dan prelep, sunčan, topao, kao da nije januar. Ali dan je nedelja, a ja nedeljom ne da ne volem da pecam na Neckru… nedeljom već od 16h nema brodskog saobraćaja i ribe se samim tim kreću smanjenim intenzitetom. Ostao sam na mestu poduže, čisto 'nako da vidim dešava li se šta. Ima li pojavljivanja ribe na površini vode, šta mi nos kaže i tako to… Pokušavao da „ćitam“ vodu. Nečeg specijalnog za ćitanje i nije bilo, ali su instinkt i nagon da se sezona odpočne uradili svoje. Nazad kući po pribor pa na vodu. Došao sam ponovo na spot kada se vec smračilo i pred zabacivanje štapova odveslao do markera (inače za druge neprimetni) koji je postavljen na samoj kosini (obala starog Neckra) i osvetlio ga svetlećim štapićem (knicklicht). Ujedno sam i prihranio sa 1,5kg „mešanog mesa“ u mini varijanti, mada je preovladjivala vrsta Crayfi Gammuss boila, koji u svom sastavu ima dosta toga što šaran nalazi u prirodnoj ishrani. Bacio sam još po štapu šaku 20milimetarskih Crayfi Gammuss boila. Montažu na jednom štapu sam „nakitio“ sa 3 različita „minića“ koja su naravno uvaljana u Booster Powder Dip, a druga montaža je nosila kiticu od dva Crayfi Gammuss minića, sa jos dodatnim PVA-đerdanom od 5 minića.

- Booster Powder Dip pri niskim temparaturama vode u mnogome povećava atraktivnost samog mamca. Zato ga Marian i ja uvek koristimo.

Po završetku posla usledilo je prohladno pivce i ćaskanje sa kolegom somdžijom koji je slučajno tuda prolazio. Na vodi se već mogao „čuti život“. Uz par iskakanja bele ribe, sam se pun optimizma povukaou u „apartman“ i onako „prebiven“ od predhodne noći nisam stigao ni da se uvučem u vreću za spavanje već preko nje legao i zaspao. Srećom do smrzavanja nije došlo, jer je noć bila mlaka, a i spavanje (opet) nije dugo trajalo. Negde oko pola noći iz sna su me trgla prvo 3-4 kratka oglašavanja desnog indikatora trzaja, a odmah zatim je usledilo ono što svakom šarandžiji (ma koliko ih se je naslušao), ubrizgava veliku dozu adrenalina i prouzrokuje klecava kolenca. Za nekoliko sekundi sam bio na obali (u čućećem položaju) isa u C iskrivljenim štapom u rukama. Delija bez obzira na zatezanje kočnice uzima svoju metražu najlona sa Tournamenta i kao da ga ne interesuje što sam ja sa druge trane. A sve to još u za mene nepovoljnoj poziciji. Naime kako bih sa 2 štapa pokrio što veću površinu, desni štap, namamčen sa dva CG minića i „PVA-đerdanom“ sam zabacio dosta nizvodno i to iza dva ogromna drveta koja su baš široko širila svoje grane iznad vode.

- Desetomilimetarski boili ili kako ih ja iz milošte zovem "minići" su u zimskom periodu pravi džokeri.

Zbog toga sam nakon zabacivanja morao da skoro klečeci odbauljam do rod poda i postavim štap. Iskren da budem, mrzelo me je da pecam sa dva rod poda, tj. sa štapovima na dva različita mesta. Nadao sam se ako i dobijem ribu, da će se to deseti na levom štapu i onda je sve ok. E pa „neće da može“ i najčešće biva uvek suprotno od onoga čemu se nadamo. Tako da sam skoro 10tak minuta držao ribu sa štapom u vodoravnom položaju, sto je u meni izazivalo strah da će eventualno udica pod takvim uglom lakše ispasti iz usta šarana. Usledila je gimnastika, doći do meredova, koga sam, izvlačeći čamac iz vode, sklonio previše levo i zaboravio da ga „centriram“. Preskakanje preko levog štapa, hvatanje meredova, čupanje istog iz kupinovog trnja, ponovno preskakanje levog štapa, povlačenje meredovom vrha levog štapa, prikupljanje svih grančica koje su bile u dodiru sa meredovom koji se vukao po zemlji, jer sam se skoro puzeci prošao ispod ona dva već pomenuta drveta. Napokon sam se dočepao čistine i sada sam mogao da uzivam u drilu. Borba je trajala jos nekih 5 minuta, jer nisam imao potreba da mu „dajem gas“ i „on“ je bio u meredovu. Presrećan zbog toga, priuštih sebi 3 takta Uzičkog, bez da sam pravo pogledao šta imam u meredovu. Registrovao sam samo da se radi o veleljuskavom šaranu. A onda sam pod lampom prvo odklonio ono silno granje koje se u toku „gimnastike“ uplelo u mrežu meredova i pokušao da šakija odnesem do dušeka. Prvi pokušaj da ga dignem iz vode, skoro da je prouzrokovao ponovno javljanje discus hernia. Opaa, lepo, leepo, moraćemo da se „namužimo“ što kažu moje Nišlije. Polegao sam ga na dušek i izvadio iz meredova. Odmah zatim napunio koficu vodom, kako bih ga permanentno polivao. Tek sada sam video i registrovao prelepo i veliko telo, za ovo doba godine jako dobro uhranjenog veleljuskavog šarana. Posle vaganja, šaran je smešten u Carp Sack, tj, vreću za čuvanje i smirivanje šarana. Odmah sam poslao sms Marianu i jos dvojici dobrih klega iz TK Elite Carp Team-a. Od silnog uzbuđenja nisam mogao da se uspavam sve do pred samu zoru. A onda kad se konačno uspavah, opet Marian! Najavio je dolazak na fototermin. Ubrzo je bio tu i pored čestitki nije uspeo da se odupre pitanju, dali sam svoje domaće zadatke uvek ovako revnosno i sa zadovoljstvom odrađivao. Pa verovatno da sam ih u školi tako radio, sigurno da sada nebih bio tu gde jesam.

- Početak sezone uspeo, domaći zadatak ispunjen 101%, a Crayfi Gammus "minići" položili još jedan "zimski" ispit.

Neznam šta ostali misle, ali ja mislim da sam ovaj „domaći“ uradio 101%. Po okončanju fotografisanja sledilo je pakovanje i odlazak na "zaslužen" posao.
Zategnute strune,
Toma Popović.

:: Home (O nama) :: News :: Tekstovi i izvestaji :: Pribor i saveti :: E-mail :: Galerija ::
:: Proizvodi :: Cenovnik :: Poslovnik :: Naručivanje :: Impresum :: Kontakt :: Knjiga gostiju ::